Hranom protiv niskog krvnog pritiska

Porodična anamneza, smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza), elektrolitski disbalans ili jednostavno vrući letnji dani, nezavisno o uzroku hipotenzija (nizak krvni pritisak) može biti neprijatno, a u ekstremnim situacijama i životno ugrožavajuće stanje.

Niskim krvnim pritiskom smatra se sistolni (gornji) pritisak niži od 105 za muškarce i 100 za žene, a dijastolni (donji) 70 za muškarce i 65 za žene. Ako je asimptomatska, odnosno ako se ne manifestuje neugodnim senzacijama, hipotenzija može imati i pozitivnu stranu – istraživanja su pokazala kako ljudi s nižim krvnim pritiskom u pravilu žive duže. Ali ako je simptomatska, hipotenzija može biti vrlo neugodna.

Najčešći simptomi hipotenzije

Najčešći simptomi hipotenzije koji nastaju zbog smanjenog dotoka krvi (i time potrebnog kiseonika tkivima) su:

vrtoglavica (naročito pri ustajanju iz sedećeg, a pogotovo iz ležećeg položaja – tzv. „ortostatska“ hipotenzija)
omaglice / zamućenje vida
mučnina
pospanost i usporenost
zbunjenost
mišićna slabost
nesvestica

Uzroci hipotenzije

Uzrok hipotenzije najčešće ostaje nepoznat i vrlo često se pripisuje familijarnom nasleđu. Ali poznato je i nekoliko stanja odnosno uzroka koji su dokazani krivci za pad krvnog pritiska, a među njima su najčešći:

dehidracija (usled povraćanja, proliva, povišene temperature, povišene spoljnje temperature, preterane konzumacije alkohola, preteranog vežbanja ili povećane telesne aktivnosti)
pothranjenost
elektrolitski disbalans
upotreba antihipertenziva (lekova protiv povišenog krvnog pritiska – najčešće beta-blokatori, ACE inhibitori i diuretici)
bolesti srca i krvnih sudova (oslabljena srčana funkcija, perikarditis, suženje aorte, tromboza / embolija, poremećaji srčanog ritma – tahikardija i bradikardija)
smanjen volumen krvi kod krvarenja (usled / nakon operativnih zahvata, traume, porođaja, krvarenja iz digestivnog trakta..)
snažna bakterijska infekcija (usled prolaska bakterijskih toksina u sistemski krvotok kao npr. u akutnoj upali gušterače, upali pluća, težim uroinfektima…)
upotreba nekih grupa lekova (analgetici, antidepresivi, anksiolitici, antiparkinsonici…)
anafilaksa (snažna alergijska reakcija usled uboda insekta, primene određenih lekova ili konzumacije alergenih prehrambenih namirnica – najčešće kikirikija i orašastih plodova)
konzumacija većih količina alkohola i (ili) narkotika
emotivna nestabilnost, depresija

Kada je uzrok pada, odnosno niskih vrednosti krvnog pritiska poznat, najpre treba ukloniti uzrok te pokušati prevenirati njegovo ponovno javljanje. No, ako uzrok i dalje ostaje pod znakom pitanja, na scenu stupa niz fizičkih, medikamentnih i prehrambenih opcija koje mogu pomoći te odagnati nepoželjne simptome.

Svakako treba izbegavati dugo stajanje te naglo ustajanje iz ležećeg i sedećeg položaja, naročito leti. Takođe, može pripomoći i mišićni rad usled kojeg se iz nogu i ruku krv brže mobilizuje i time pojačava i ubrzava cirkulacija. Neki stručnjaci u tu svrhu savetuju čak nošenje elastičnih čarapa – istih koje se propisuju kod oslabljene venske cirkulacije nogu i sindroma varikoznih vena.

Young male psysician with patient measuring blood pressure

Saveznička ishrana

Preporučuje se postepeno promeniti i prehrambene navike te staviti pojavu simptoma pod kontinuiranu kontrolu.

Prvi i osnovni postulat je dovoljan unos tečnosti (nešto više od 30 mL / kg telesne mase). Iako je so često smatrana glavnim krivcem za većinu kardiovaskularnih oboljenja, strah od njene konzumacije je opravdan samo u slučaju granične hipertenzije odnosno rizika od povišenog krvnog pritiska.

Kao što to obično biva u pričama o dve strane novčića, i u slučaju soli nailazimo na dve suprotstavljene strane: hipo- i hiper-tenziju, pri čemu je so‚ u hipertenziji saučesnik u zločinu nad vaskularnim sistemom, dok je u hipotenziji prva linija obrane. I u hipotenziji, doduše, ne treba preterati s njenom konzumacijom kako se ne bi preopteretili bubrezi i dovelo organizam do elektrolitskog disbalansa. No, sledeći zlatno pravilo umerenosti, konzumacijom soli ćemo svakako dovesti sniženi krvni pritisak „pod kontrolu“.

S obzirom da je za pad krvnog pritiska idealno vreme nakon (obilnog) obroka, ljudi koji boluju od hipotenzije svakako bi trebali izbegavati unošenje većih količina hrane odjednom, a naročito obroke bogate ugljenim hidratima. Preporučuje se rasporediti obroke u više manjih, nakon obroka ili uz njega piti puno tečnosti te pokoji kofeinski napitak.

Nepravilna ishrana, uz mnoge druge poremećaje i bolesti, može uzrokovati i pogoršanje hipotenzije.

Kontinuiran i dovoljan unos vitamina i minerala dovešće organizam u ravnotežu te ublažiti simptome hipotenzije.

Od posebne su pritom važnosti vitamin C (važan za očuvanje funkcije krvnih sudova), vitamin E (omogućuje optimalno snabdevanje tkiva kiseonikom) i vitamini B grupe, naročito vitamin B5 (pantotenska kiselina). Neki od izvora bogatih tim vitaminom su meso, mleko, jaja, naranče, banane, avokado, brokuli, pasulj, soja, suncokret i pšenične klice.

Osim optimalne svakodnevne ishrane, povišenog unosa tečnosti i soli te redovne mišićne aktivnosti, ponekad je potrebno posegnuti i za dodatnim prirodnim pomagačima. Iskustvo i studije pokazali su kako postoji i određeni broj biljaka koje mogu pomoći pri umerenom podizanju krvnog pritiska, a to su: