Ubodi insekata i alergijske reakcije (saveti za pacijente)

Ubodi insekata i alergijske reakcije

(saveti za pacijente)

Prilikom uboda nekih insekata, ispuštaju se sekreti koji često u sebi sadrže alergen na koji se stvara alergijska reakcija na mestu uboda. Međutim, ubod može biti opasniji. Naime, alergijska reakcija se razvije u čitavom telu sa opasnim posledicama pa čak do letalnog ishoda. Insekti koji najčešće kod ljudi izazivaju alergijske reakcije su iz roda opnokrilaca – hymenoptera (bumbari, pčele, ose, stršljenovi I mravi).

Reakcije na ubod otrovnih insekata mogu biti lokalne, izražene samo na mestu uboda i okolini (svrab na mesu uboda, crvenilo, otok, nekada I mehurići I bakterijska infekcija).

Sistemske alergijske reakcije se javljaju brzo, desetak minuta nakon uboda a mogu biti:

blage: crvenilo, svrab, urtikarija, upala i curenje iz nosa, mučnina
umerene: astma, angioedema (otok usana i lica), promuklost, otežano disanje, svrab, bol u stomaku, rinokonjuktivitis)
teške: teško disanje, gušenje (edem grkljana ili astma), pad krvnog pritiska, modra boja kože, gubitak svesti)

Lekar postavi dijagnozu na osnovu tegoba koje pacijent opiše. Postoji nekoliko vrsta alergijskog testiranja: kožno prick testiranje, vrednosti ukupnih i specifičnih IgE antitela.

Ove se reakcije leče tako što se odmah ukloni žaoka noktom kažiprsta ili oštrim predmetom.

Kod lokalnih se reakcija odmah stavi hladna obloga na mesto uboda, maže se lokalno kortikosteroidni krem, lekar uglavnom preporuči i oralno uzimanje tableta antihistaminika.

Kod blažih sistemskih reakcija antihistaminici se primenjuju i u vidu injekcija.

Kod teških sistemskih reakcija se primenjuje „antišok terapija“ (antihistaminici, kortikosteroidi, aminofini intravenski I kiseonik) koju sprovodi stručno obučeno medicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama u sklopu koje se primenjuje i Adrenalin koji, osim za stručno osoblje postoji i obliku „olovke“ gde pacijenti sa čestim alergijskim reakcijama na ubode insekata mogu sami primeniti pod kožu ili u mišić, nakon predhodne stručne obuke.

U zadnje se vreme sprovodi i lečenje hiposenzibilizacijom koja traje 3 – 5 godina a kod ljudi kod kojih sa teškim alergijskim reakcijama opasne po život ponavljaju.

Horizontal shot of dissatisfied Afro American woman suffers from asthmatic fit, breathers deeply, has shortness of breath or dyspnoea, wears grey top and shorts, isolated over white background

Saveti za pacijente sa alergijom na ubod insekta

Nakon uboda – pčela u koži ostavlja žaoku koja dalje ispušta otrov te prodire dublje u ranu. Neophodno je žaoku odmah ukloniti, najlakše noktom kažiprsta ili oštrim predmetom.
Staviti hladne obloge na mesto uboda.
Nositi sa sobom potrebne lekove i pribor (antihistaminike, adrenalin za subkutanu primenu – autoinjektor).
Izbegavati nagle i brze pokrete – mahanje rukama (teranje insekata) jer podstiče insekte na dalje napade
Ne boraviti u baštama i voćnjacima blizu cveća ili voća koje je zbog prezrelosti palo na zemlju

Ne nanositi na kožu različite mirise, parfeme, vodicu za brijanje, mirisne sapune, kreme za sunčanje sa mnogo mirisa i druga kozmetička sredstva.
Ne oblačiti odeću jarkih i pastelnih boja.
Izbegavati široku, lepršavu odeću u koju insekti mogu ući i gde mogu postati vrlo agresivni.
Posudu sa smećem držati uvek zatvorenom.
Slatke namirnice držati uvek pokrivene.
Oprez kod rada u bašti; otkrivene delove tela zaštititi odgovarajućim protektivnim kremama, odećom (šešir, rukavice, košulja s dugim rukavima, duge pantalone).
Ne hodati bos jer pčele vole boraviti u travi, a mnoge ose žive u zemlji.
Izbegavati velike telesne napore (miris znoja privlači insekte).
Prozor u spavaćoj sobi danju držati zatvorenim ili staviti na prozor mrežu protiv insekata.
Ne tresti stare grane ili komade drveća (ose često u njima imaju gnezda).