Rizični faktori

Iako svako može dobiti upalu grla, najčešće je to kod dece u dobi između 3 i 15 godina, kod ljudi koji su izloženi duvanskom dimu, hemijskim nadražajnim sredstvima, boravak u zatvorenim prostorima s velikim brojem ljudi, oslabljen imunitet.

Simptomi upale grla

Upala grla najčešće počinje blagim osećajem suvoće, peckanja, grebanja, otečenosti ili boli u grlu. Bol se vremenom pojačava i dolazi do pojave bola i pri gutanju.

Bol pri gutanju je glavni simptom koji se često širi prema ušima. Kod nekih ljudi se uz ove simptope javi i opšta slabost tela, povišena telesna temperatura, malaksalost, glavobolja, probavne tegobe, kao i promuklost. Može se pojaviti i osip po telu. Krajnici su povećani i crveni, a limfni čvorovi vrata mogu biti uvećani ili osjetljivi na dodir. Ako se radi o streptokoknoj („gnojnoj“)angini koja se ne leči mogu se javiti lokalne gnojne komplikacije kao što je nakupljanje i ,,začaurenje“ gnoja iza samih krajnika, a ponekad i tzv. nesupurativne komplikacije poput reumatske groznice ili upale bubrežnih glomerula.

Dijagnostika upale grla

Lekar upalu grla kliničkim pregledom lako prepoznaje. Tokom pregleda lekar pomoću metalne, plastične ili drvenešpatule pregleda usnu šupljinu, ždrelo i krajnike, pipajući vrat proverava jesu li su uvećani limfni čvorovi te stetoskopom sluša disanje. Ako je potrebno, uzima bris grla i upućuje na vađenje krvi u laboratoriju. Pojačana sekrecija iz nosa i kašalj obično ukazuju na virusnu infekciju. Na infektivnu mononukleozu ukazuje povećanje limfnih čvorova, uvećana slezina i jetra, umor i malaksalost koja traje duže od nedelju dana, uz guste bele naslage na krajnicima, pogotovo u mlađih osoba.

 

Kada se radi o bakterijskoj infekciji (,,gnojna“ angina, najčešće izazvanu beta-hemolitičkim streptokokom grupe A) potrebno ju je lečiti antibioticima i mora se postaviti dijagnoza. Ova upala najčešće počinje naglo, a skoro uvek je, osim jakih bolova u grlu, praćena povišenom telesnom temperaturom iznad 38°C, povećanim limfnim čvorovima sa prednje strane vrata i belim tačkastim naslagamana krajnicima. Karakteristično je da nema kašlja i uglavnom nema curenja iz nosa. Ukoliko je prisutan samo jedan od prethodnih pokazatelja verovatno se ne radi o bakterijskoj već o virusnoj infekciji.

Lečenje upale grla

Ako analize pokazuju da je faringitis uzrokovala streptokokna infekcija, lekar propisuje penicilinski, cefalosporinski ili drugi antibiotik.

Upala grla uzrokovana virusnom infekcijom obično traje pet do sedam dana i u ne zahtijeva lečenje antibiotikom. Lečenje se zasniva na pastilama, sprejevima ili tabletama za smanjenje nelagode, boli i pečenja u grlu (neki imaju i antivirusno dejstvo), pijenju velike količine tečnosti i mirovanju. Antibiotici ne pomažu ako je infekcija virusna.Propisuju se ako lekar sumnja da je infekcija bakterijska ili da se desila superinfekcija, odnosno da je upala počela kao virusna koja se naknadno iskomplikovala bakterijskom upalom . Uglavnom se antibiotik ne daje sve dok laboratorijske analize ne potvrde dijagnozu bakterijske upale.

Kod streptokone upale ždrelalekar propisuje penicilinski antibiotik, obično u obliku tableta, s ciljem da se iskoreni infekcija i spreče komplikacije (reumatska griznica). U bolesnika koji su alergični na penicilin propisuje se eritromicin, azitromicin ili neki drugi nepenicilinski antibiotik koji je delotvoran protiv bakterija koja izaziva ovu bolest. Pri streptokoknom tonzilitisu tablete penicilina se uzimaju tokom 10 dana (znatno duže od vremena nakon kojeg se osoba oseća dobro) kako bi se sve bakterije uništile i sprečile komplikacije. Retko je potrebno operativno uklanjanje krajnika, samo u slučajevima ako se tonzilitis učestalo pojavljuje ili je samo kratkotrajno svladan antibioticima.

Prevencija širenja upale grla

Glavni savet jest: operite ruke nakon kašljanja, duvanja nosa ili kijanja. Iako nije uvek moguće izbjeći bliski kontakt s bolesnim osobama, izbegavajte dodirivanje očiju, nosa ili usta kako biste sprečili širenje infekcije. Koristite sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola kao alternativu pranja ruku kad sapun i voda nisu dostupni. Dezinficijens treba raširiti po cijeloj površini ruku i prstiju dok se ne osuši i može se koristiti nekoliko puta dnevno. Izbjegavajte deljenje čaša. Kašljite ili kijajte u maramicu i bacite je, a ukoliko nemate pri ruci maramicu, kinite u lakat. Redovito čistite mobilne telefone, daljinske upravljače i tastature sanitarnim sredstvom za čišćenje. U vreme Covid19 pandemije upale grla su ređe zbog obaveznog nošenja maski.