Krv u mokraći
U procesu nastajanja mokraće u bubrezima, krv se pročišćava (filtrira) od raznih otpadnih produkata preko glomerularne membrane, koja je nepropusna za krvne ćelije. Zato krv ne može dospeti u mokraću, a kada se to ipak dogodi, to je patološko stanje.
Pojava krvi u mokraći
Krv u mokraći stručno se zove hematurija. Mokraća može biti vidljivo crvene boje ili krvava, što se zove makrohematurija. Ako je mokraća normalne žućkaste boje, ali se pregledom urina pod mikroskopom nađu ćelije krvi – eritrociti, to se stanje zove mikrohematurija. Crvena boja mokraće nije uvek posledica prisustva krvi.
Ona može nastati i zbog unosa neke hrane (npr. cvekle) ili uzimanja nekih lekova.
Ako primetite da je mokraća krvava ili ako se u nalazu sedimenta urina nađu eritrociti u povećanom broju, to se nikako ne bi smelo zanemariti. Potrebno je učiniti dijagnostičku obradu kako bi se ustanovilo odakle krv potiče. Krv u mokraću može dospeti iz bilo kojeg dela mokraćnog trakta – iz bubrega, mokraćnih kanala, mokraćne bešike ili mokraćne cevi, a kod muškaraca i iz prostate.
U većini slučajeva prisutnost krvi u mokraći je prolazna, a dijagnostička obrada neće otkriti nikakvu opasnu bolest, ali krv u mokraći može biti i prvi znak neke ozbiljne bolesti i kao takav se ne sme zanemariti. Mnoge od tih bolesti potrebno je otkriti u što ranijoj fazi jer ishod lečenja zavisi o što ranijem početku lečenja (npr. tumori mokraćnog trakta).
Uzroci pojave krvi u urinu
Izuzetno je važno da se krv u urinu ne ignoriše kao simptom, već da se osoba javi svom lekaru.
Postoje razni uzroci prisustva krvi u mokraći. Infekcije u mokraćnom traktu mogu biti razlog krvi u urinu, ali istovremeno i drugi simptomi kao što su bol i peckanje pri mokrenju, povišena telesna temperatura i sl.
Bubrežni kamenci takođe uzrokuju krv u urinu, a često su praćeni bolovima u krstima. Neke bubrežne bolesti, kao što je glomerulonefritis, uzrokovaće prisutnost krvi u mokraći, ali takođe s brojnim drugim simptomima kao što su otoci (edemi), povišeni krvni pritisak i slično.
Tumori mokraćnog trakta često kao prvi znak imaju upravo pojavu krvi u urinu. Naročito je značajno ako krv u urinu nije istovremeno praćena sa drugim simptomima gore navedenim. Ovo stanje zove se bezbolna hematurija i uvek je znak za oprez.
Zato je jako važno da se krv u urinu ne ignoriše kao simptom, već da se osoba svakako javi svom lekaru. Lekar će tada preduzeti dijagnostička ispitivanja jer se tako mogu otkriti razni zloćudni tumori mokraćnog sistema u ranoj fazi, dok su te opasne bolesti još uvijek lakše izlečive. Govorimo o raku bubrega, mokraćnih kanala, mokraćne bešike i raku prostate.
Svim bolesnicima kod kojih se ustanovi krv u urinu, bilo da je ona vidljiva okom (crvena boja urina – makrohematurija) ili je prisutnost krvi ustanovljena mikroskopskim pregledom urina (eritrociti u sedimentu urina – mikrohematurija), treba učiniti kompletnu dijagnostičku obradu.
Obrada
Započinje se dolaskom kod lekara i detaljnim razgovorom (anamneza), najčešće npr. kada se krv prvi put pojavila u urinu, koliko se puta to ponovilo, postoje li neke tegobe pri mokrenju, je li osoba gubila kilograme, postoje li neke druge bolesti od kojih osoba boluje i slično. Lekar će se raspitati o navikama koje su faktor rizika za razvoj raka mokraćnog sastava ušenje, zanimanje i radno okruženje. Takođe, važno je znati da li bolesnik uzima lekove protiv zgrušavanja krvi, tzv. antikoagulanse ili antiagregacijske lekove.
Fizikalnim pregledom mogu se pronaći neki znakovi kao što su povišena telesna temperatura, otoci, povišeni krvni pritisak, bol u stomaku ili krstima i slično. Sledeći korak je učiniti laboratorijsku obradu, npr. pokazatelje bubrežne funkcije (urea i kreatinin) u krvi, faktore zgrušavanja krvi (vreme krvarenja, protrombinsko vreme), te pretrage urina. Muškarcima, naročito onim starijim od 50 godina, potrebno je učiniti i pretragu PSA (antigen specifičan za prostatu) u krvi, koji je koristan za otkrivanje raka prostate.
U zavisnosti od podataka koje lekar dobije anamnestički, pregledom i laboratorijskim nalazima krvi i urina, bolesnika će dalje uputiti na neku od slikovnih radioloških metoda.
Slikovne pretrage
Dijagnostički metod prvog izbora svakako je ultrazvuk stomaka (abdomena). To je laka, brza, jeftina, neškodljiva i vrlo korisna pretraga. Lekar će ultrazvukom pregledati bubrege, bešiku i prostatu. Da bi se mokraćna bešika mogla dobro pregledati ultrazvukom važno je da bolesnik na snimanje dođe pune bešike, između ostalog, dobro je planirati da se ne mokri 2-3 sata pre termina ovog pregleda.
Ako se prilikom ultrazvučnog snimanja otkriju neke sumnjive nepravilnosti na mokraćnom sistemu, ako lekar sumnja na neka određena patološka stanja, bolesnika će uputiti na neku od kontrastnih slikovnih pretraga. To može biti intravenska urografija (IVU), ali danas se češće izvodi kompjuterizovana tomografija (CT). To su kontrastne radiološke metode prilikom kojih se bolesnicima intravenski aplicira kontrast koji se iz krvi izlučuje preko bubrega u mokraću. Taj kontrast omogućuje detaljan prikaz bubrežnog tkiva i kanalnog sustava, mokraćovoda i mokraćne bešike.
Kompjuterizovana tomografija je naprednija i detaljnija pretraga u dijagnostici hematurije od intravenske urografije te se ova druga danas još izvodi samo u nekim posebnim slučajevima. Pre intravenskog apliciranja kontrasta mora se proveriti bubrežna funkcija, odnosno izmeriti vrednosti uree i kreatinina u krvi, koje moraju biti u normalnim vrednostima a te nalaze pacijent donosi na snimanje CT-om.
Cistoskopija
Cistoskopijom se može otkriti tumor u mokraćnoj bešici.
U slučaju da se ultrazvukom ili kompjuterizovanom tomografijom uoče neke nepravilnosti zidova mokraćne bešike, ili ako prisutnost krvi u urinu traje neko duže vreme ili se ponavlja, naručito ako se radi o bezbolnoj hematuriji bez prisutnosti nekih drugih tegoba s mokrenjem, potrebno je učiniti cistoskopiju.
Cistoskopija je endoskopska pretraga mokraćnog mehura. Kroz uretru se bolesniku u mokraćni mehur uvodi optički instrument (cistoskop) kroz koji doktor promatra unutrašnjost mokraćne bešike. Na ovaj se način može otkriti tumor u mokraćnoj bešici. Pretraga je za žene gotovo potpuno bezbolna jer one imaju kratku i ravnu mokraćnu cev (uretru) kroz koju je lako i jednostavno provući instrument cistoskop, dok je za muškarce neugodnija jer oni imaju dužu i izvijuganu mokraćnu cev i provlačenje cistoskopa može biti neugodno i bolno, naročito ako bolesnik nije opušten i ne sarađuje s lekarom koji izvodi proceduru.
Ipak, pretraga relativno kratko traje (2-3 minuta) i u većini slučajeva je bolesnici dobro podnose. U retkim slučajevima može se pristupiti izvođenju cistoskopije u anesteziji. Pree cistoskopije bolesnik mora učiniti analizu faktora zgrušavanja krvi koji moraju biti u normalnim vrednostima, kao i mikrobiološki pregled mokraće koji mora biti sterilan.
Zaključak
Pojava krvi u mokraći je ozbiljan i važan znak koji nikako ne smemo zanemariti. Pravovremena reakcija može značiti otkrivanje neke bolesti u ranoj fazi, što je uslov za uspešno lečenje. Najčešći razlog zbog kojeg se ljudi ne jave lekaru odmah kad primete krv u urinu jeste strah.
Strah je razumljiv ali u potpunosti bezrazložan. Kad se pojavi krv u urinu bolest ili imate ili nemate, a vaš strah na to nema nikakvog uticaja. Ono što zaista pravi bitnu razliku jeste vreme kad će se postaviti ispravna dijagnoza i započeti lečenje. Zato, ako primetite krv u urinu, trebate otići svom lekaru što pre.
Zakažite pregled kod našeg lekara na broj 064/810-4420 i 021/424-199 i bićete temeljno i detaljno ispitani, i za kratko vreme ćete saznati razlog pojave simptoma.
