Prehlada, gripa ili COVID-19?
Obična prehlada, gripa i COVID -19 su sve virusne bolesti koje se prenose kapljičnim putem i rukama, a s obzirom na spektar različitih simptoma ključ pravovremenog pristupa pacijentu je adekvatno razlikovanje ova tri klinička entiteta.
Zima pred nama nosi velike izazove u pogledu respiratornih infekcija – kako pacijentima, tako i zdravstvenim radnicima – jer nikad neće biti teže ostati pribran i dovoljno razuman da kod bilo koje konstelacije simptoma ne posumnjamo na koronavirusnu bolest (COVID -19). Bez obzira što je na lokalnom i svetskom nivou fokus trenutno skoro pa isključivo na virusu SARS-CoV-2 (uzročniku bolesti COVID-19), sve ostale respiratorne viroze nisu prestale postojati te su i one među nama – kao npr. obična prehlada i gripa. Stoga se postavlja pitanje kako ih razlikovati i je li to uopšte moguće?
O prehladi i gripi već znamo puno, ali COVID-19 nam je i dalje nepoznanica; naime, ne znamo kakav ostavlja imunitet, ostavlja li ga uopšte, koliko isti traje, ostavlja li dugotrajne posledice, mutira li sam virus, hoće li vakcina doneti spasonosno rešenje?
Obična prehlada, gripa i COVID-19 su sve virusne bolesti koje se prenose kapljičnim putem i rukama. Do prenosa dolazi kada zaražena osoba kašlje ili kija, te dodiruje rukama nos ili usta i potom predmete, stoga je jedna od osnovnih metoda prevencije svih kapljičnih oboljenja adekvatna higijena.
Obična prehlada – učestala blaga viroza
Obična prehlada predstavlja akutnu virusnu upalu sluznice nosa, katkada i grla, a osoba se može zaraziti tokom čitave godine.
Obična prehlada je virusna bolest koju može uzrokovati preko 200 različitih vrsta virusa (rinovirusi, virus parainfluence,adenovirusi…). Oboljenja se javljaju tokom čitave godine (ali najviše u hladnijim mesecima), što je već čini drugačijom od virusa gripe koja se javlja uvek u istom periodu godine. Odrasle osobe obolevaju 2-3 puta godišnje od prehlade, a deca čak 6-10 puta (naročito deca vrtićkog uzrasta).
Obična prehlada predstavlja akutnu virusnu upalu sluznice nosa, često i grla. Bolest je najčešće blaga i kratka, traje nekoliko dana, uz najizraženije lokalne simptome kao što su kijanje, začepljenost nosa uz sekreciju iz nosa (najčešće bistar sekret), bol ili suvoća grla . Povišena telesna temperatura obično izostaje, ali se može javiti i tada ne prelazi 38 °C, uz osećaj umora i slabosti koji mogu biti prisutni. Blagi bolovi u mišićima i kostima se mogu javiti, ali nisu toliko izraženi kao kod gripe kod koje su ti simptomi uvek prisutni u znatno jačem obliku.
Simptomatsko lečenje obične prehlade
Lečenje obične prehlade je simptomatsko, što uključuje olakšavanje lokalnih simptoma kao što je korištenje dekongestiva nosne sluznice (sprejevi, kapi), pastile i sprejevi za grlo, obilno uzimanje tečnosti i utopljavanje. Korišćenje antipiretika (lekova za snižavanje povišene telesne temperature), a naročito antibiotika (s obzirom da se radi o virusnoj infekciji) je nepotrebno.
Retko, prehlada može da se komplikuje upalom sinusa ili upalom srednjeg uha. Tada je potrebno javiti se lekaru.
Gripa kao sezonska epidemijska bolest
Virus gripe dolazi svake godine u manjim ili većim epidemijama, i to prvenstveno u zimskim mesecima.
Gripa je virusna bolest koju uzrokuje virus influence tip A, B ili C, a najčešći uzročnici bolesti kod ljudi su tip A/podtip H1N1 ili tip B/podtip H3N2 Ono što je karakteristično za gripu jeste da nam dolazi svake godine u manjim ili većim epidemijama, i to u zimskim mesecima, što je jedna od glavnih razlika prema običnoj prehladi ili COVID-u 19 za koje vidimo da se mogu javljati tokom čitave godine.
Virus se prenosi kao i kod prehlade direktnim kontaktom sa zaraženom osobom (kijanje, kašljanje) ili preko kontaminiranih predmeta, a bolesnik je zarazan jedan dan pre pojave simptoma i sve dane dok traju simptomi (5-7 dana). Nakon ulaska virusa na sluznicu nosa i grla očinje nagla pojava burnih opštih simptoma: visoka telesna temperatura, glavobolja, umor, bolovi u kostima i mišićima, loše opšte stanje. Nakon nekoliko dana od početka, počinju respiratorni simptomi: suvi kašalj, konjunktivitis, žarenje u grlu i sekrecija iz nosa.
Lečenje i prevencija gripe
Gripa u većini slučajeva prolazi spontano te je zato potrebno samo simptomatsko lečenje uz obilno uzimanje tečnosti, mirovanje i odmaranje.
Uprkos dosta izraženim i neprijatnim simptomima, gripa u većini slučajeva prolazi spontano te je stoga potrebno samo simptomatsko lečenje i olakšavanje tegoba uz obilno uzimanje tečnosti, mirovanje i odmaranje, te korišćenje antipiretika kod visoke temperature (paracetamol i ibuprofen).
Komplikacije vezane za infekciju virusom gripe se najčešće javljaju kod dece i starijih osoba sa narušenim imunitetom, stoga je kod njih potreban oprez. Komplikacije su ponajviše vezane za bronhitis i sekundarne bakterijske upale pluća. Uz infekciju gripom mogu se pogoršati i od ranije postojeće hronične bolesti kod bolesnika koji imaju komorbiditete.
S obzirom da virus gripa svake godine mutira (menja se) tj. svake godine gripu izaziva nešto drugačiji virus u odnosu na prošlu godinu, tako je nemoguće napraviti jednu vakcinu koja će štititi zauvek. Zbog toga naučnici, prateći mutacije virusa gripa iz sezone u sezonu, naprave vakcinu za aktuelnu sezonu pretpostavljajući narednu mutaciju virusa. Ove se vakcine preporučuju starijima od 65 god., onima koji boluju od hroničnih bolesti (naročito plućnih i bolesti srca), imunokompromitovanim i hematološkim bolesnicima, dijabetičarima. Vakcina sadrži samo površinske proteine virusa gripe ili omotača virusa koji potiču naš imuni sistem na stvaranje antitela (što se događa otprilike dve nedelje nakon vakcinisanja), a smstra se da ne mogu izazvati bolest. Tako stvorena antitela mogu da zaštite od gripa ali se može desiti se od gripa ipak oboli uprkos vakcinaciji. Tada se smatra da bi ova bolest trebala biti blaže izražena.
SARS-CoV-2 i COVID-19
Svetska zdravstvena organizacija je novi koronavirus nazvala SARS-CoV-2, a bolest koju uzrokuje COVID-19. Infekcija ovim virusom prenosi se veoma slično kao i prehlada i gripa.
Simptomi COVID-19 su povišena telesna temperatura (što može izostati u velikog broja zaraženih osoba), suvi kašalj, umor, slabost, grlobolja, sekrecija iz nosa i bol u mišićima. Simptom koji je možda jedinstven za infekciju koronavirusom (iako se ne javlja kod svih inficiranih bolesnika) jeste gubitak čula mirisa i ukusa (ne može se razlikovati gorko od slatkoga) koji se javlja dosta naglo, dakle bez prethodnog začepljenja nosa i/ili sekrecije iz nosa. Međutim, deo zaraženih ne mora imati povišenu temperaturu, a neki ne moraju imati nijedan simptom (asimptomatski) dok neki imaju najblaže simptome prehlade. Sve ovo delom zbunjuje, a lekari moraju biti naročito oprezni pri procenjivanju. Često je za preciznu dijagnozu, osim simptoma neophodna analiza krvi i/ili rendgensko snimanje srca i pluća.
Kao i kod gripe, čini se da su težim oblicima bolesti podložniji stariji bolesnici i oni sa narušenim imunim sistemom te oni sa pridruženim drugim bolestima u smislu hroničnih bolesti, a prema trenutnim dostupnim istraživanjima gojasnost je takođe jedan od rizičnih, predisponirajućih faktora za teži oblik bolesti COVID-19.
Teži oblik bolesti je vezan za razvoj posebnog oblika upale pluća (intersticijalna pneumonija). Pacijenti koji razviu teški oblik bolesti imaju simptome otežanog disanja, ubrzano disanje (preko 30 udisaja u minuti), izraziti suvi kašalj, sniženi krvni pritisak i poremećeno opšte stanje (ulazak u sepsu). U svakom slučaju, ako je osoba bila u kontaktu s osobom pozitivnom na COVID-19 te nakon toga razvila bilo koji oblik simptoma respiratorne viroze, to predstavlja dovoljan razlog za postaviti sumnju na infekciju s virusom SARS-CoV-2.
Dijagnostika i mogućnosti liječenja COVID-19
Sprovođenje higijenskih mjera i dalje predstavlja ključni način zaštite sopstvenog zdravlja, kao i zdravlja drugih osoba.
Dijagnostika COVID-19 provodi se uzimanjem brisa nosa (tj. nazofarinksa), nakon čega se provodi dijagnostika korištenjem metode lančane reakcije polimerazom (PCR) kako bi se dobila konačna potvrda dijagnoze. Ovaj test ima različitu osetljivost i tačnost u zavisnosti od vremena kada se radi, te može dati i „lažno negativne“ i „lažno pozitivne“ rezultate. Lekar će na osnovu simptoma i vremena njihovog javljanja, labaratorijskih i drugih nalaza ipak zaključiti postoji li sumnja na infekciju COVID-19.
S obzirom da se ipak u većini slučajeva radi o blagoj kliničkoj slici, liječenje COVID-19 se najčešće sprovodi kod kuće te uključuje mirovanje, uzimanje velike količine tečnosti, simptomatske terapije i vitamina po savetu lekara. Bolest različito traje, kod blažih oblika do 7-8 dana, nakon čega kod nekih ljudi zaostaju umor, malaksalost, nedostatak čula ukusa i mirisa još neki period. Pacijenti koji imaju temperaturu preko 39 °C, stalno prisutan kašalj, bol i pritisak u grudima ili otežano disanje te nedostatak vazduha, svakako se trebaju javiti lekaru, jer će tada biti potrebno razmotriti lečenje u bolnici.
Paralele i razlike između prehlade, gripe i COVID-19
Ako bismo morali rezimirati najbitnije razlike između prehlade, gripe i bolesti COVID -19, mogli bismo reći da se gripa ipak javlja uvek u istom periodu godine kada je i očekujemo (zima), počinje naglo i žestoko povišenom temperaturom, bolovima u mišićima te opštom slabosti; s druge strane, prehlada se javlja tokom čitave godine, počinje sa blagim simptomima, obično bez povišene tjelesne temperature te odmah sa začepljenjem nosa ili sekrecijom iz nosa.
Kad pričamo o novoj koronavirusnoj bolesti, COVID-19 najčešće ne počinje naglo te se javlja s blaže povišenom tjelesnom temperaturom uz suvi kašalj koji je tokom prve nedelje bolesti blag, a tek kasnije, postaje jači (kod gripe kašalj obično počinje na početku bolesti, tj. 2-3. dan bolesti) . Isto tako, glavobolja se uz gripu javlja u pravilu uvek, dok je ista dosta ređa kod COVID-19..
Nikada kao sada nije bilo značajno da svako učini za sebe najbolje što može, a to su koraci poput zdrave i redovne ishrane, adekvatne hidracije, dovoljno sna, izbegavanje stresa, boravak u prirodi, redovna fizička rekreacija (napolju), izbegavanja zatvorenih prostora i gužvi te redovnog pranja ruku. Isto tako je bitno ne širiti paniku već ostati pribran, jer nemojmo zaboraviti da je zdravlje ne samo izostanak bolesti, već i prisustvo psihičkog mira i ravnoteže – a to ipak može svako odlučiti za sebe.