U normalnim uslovima pankreas luči hormon insulin koji transportuje glukozu (šećer) iz krvi do ćelija gde se ona koristi za dalje stvaranje energije. Energiju dalje koriste svi organi za svoj rad, a nivo šećera u krvi se na ova najčin smanjuje na normalan nivo. Kada pankreas ne luči dovoljno ili prestane da luči insulin, ako ćelije ne reaguje na izlučen insulin nastaje hronična sistemska bolest – dijabetes (šećerna bolest). Dolazi do poremećenog metabolizma šećera koji ne može da uđe u ćelije, zadržava se u krvi i njen nivo raste. Ćelije se pate bez sirovine za stvaranje energije, a ta sirovina (šećer) cirkuliše u višku u krvi. Ova se bolest javlja najčešće u dva oblika:

1.Dijabetes tip 1 – čini 10% slučajeva, javlja se najčešće kod dece, u periodu između  10– 14 godina, često je genetski i autoimuno uslovljen.
2.Dijabetes tip 2 – javlja se kod 90 % obolelih koji često zavisi od spoljnjih faktora, postepeno nastaje, podmuklog je karaktera i uglavnom ostaje prikriven zbog oskudne simptomatologije. Najčešće se javlja kod starijih od 45 godina, gojaznih, fizički neaktivnih, kod pacijenata koji boluju od visokog krvnog pritiska, povišenih vrednosti holesterola, kod dijabetesa u porodici, predhodnih oboljenja pankreasa, kod pušača ali i u trudnoći (gestacioni dijabetes).

Koje su simptomi šećerne bolesti?

Kod ljudi koji ne leče ovu bolest ili tretman nije adekvatan, dolazi do povišenja nivoa šećera (glikemije) u krvi (hiperglikemije). Simptomi koji zbog toga nastaju se često zanemaruju jer su nespecifični i pojavljuju se kao:

• stalan umor
• pospanost
• stalna žeđ
• gubitak telesne mase
• zamagljen vid
• glad
• vaginalne infekcije
• trnjenje i peckanje u nogama i rukama
• teško zarastanje rana
• učestalo mokrenje

Pored toga, postoji i stanje sniženog šećera u krvi (hipoglikemija) koje se manifestuje

• umorom
• glađu
• vrtoglavicom ili drhtavicom
• glavoboljom
• nervozom
• uznemirenošću
• preznojavanjem
• zamagljenim vidom

Koje su komplikacije dijabetesa?

Komplikacije šećerne bolesti javljaju se kao posledica kraćeg ili dužeg perioda nereguliranog šećera u krvi. Kao posledica patološkog delovanja hiperglikemije na krvne sudove nastaje difuzno progresivno sužavanje malih krvnih sudova (mikroangiopatija) i velikih krvnih sudova (makroangiopatija) . Ovo je sistemska bolest koja oštećuje i ometa rad celog organizma, a najviše su pogođeni: srce, bubrezi, oko, nervi, mozak…

Kod loše regulisanog šećera u krvi nastaju aterosklerotske promene (stvaranje masnih naslaga) na zidovima krvnih sudova. Ateroskleroza sužava krvne sudove, dovodi do smanjenog protoka krvi, što smanjuje dovod krvi u tkiva i organe, uzrokujući određene bolesti zahvaćenih organa. Zahvatajući krvne sudove srca, dovodi do angine pectoris i srčanog infarkta, a do moždanog udara ako su zahvaćeni krvni sudovi mozga. Šećerom oštećenje krvnih sudova nogu dovodi do smanjene cirkulacije u nogama, što dovodi do učestalog stvaranja rana koje teško zaceljuju, gangrena, koje u velikom broju završavaju amputacijama nogu.

Mikroangiopatije na bubrezima dovode do oštećenja parenhima i funkcije bubrega koji počinju ,,slabiti“, dok prisustvo viška šećera u mokraći predstavlja pogodno tlo za česte urinarne infekcije. Nakupljanje šećera u krvnim sudovima i nervima oka pravi oštećenja i gubitak vida. Oštećenje čula oseta dovodi do toga da ove osobe slabije osete npr. bol što može biti pogubno ako ne osete bol prilikom infarkta miokarda!

Dijabetes je oboljenje koje zahteva dosta pažnje i nadzora, ne nužno  i smanjen kvalitet života. Adekvatna ishrana i balans između grupa namirnica (povrće, voće, mlečni proizvodi, mršava mesa, integralne žitarice, ograničen unos masti i slatkiša…) zajedno sa adekvatno doziranom terapijom i fizičkom aktivnošću ključni su koraci u sprečavanju komplikacija.
Ukoliko primetite simptome na sebi i osobama iz svoje okoline, ili već imate problema sa regulacijom šećera, ne prepuštajte se, obratite se lekaru za savet i podršku!